Kratak odgovor
Erasmus+ je program Evropske unije za obrazovanje, obuku, mlade i sport. Plaća ljudima da nauče nešto van svoje zemlje, nedelju dana, mesec ili godinu. Srbija je punopravna članica, pa svako ko živi ovde može da učestvuje. Ne prijavljuješ se Evropskoj uniji. Prijavljuješ se organizaciji koja ima odobren projekat, i ona te vodi sa sobom.
To je cela stvar u četiri rečenice. Ostatak teksta je ono što ljudi obično pogrešno razumeju.
Šta većina misli da je Erasmus+
Pitaj bilo koga u Nišu i dobićeš isti odgovor: to je kad student ode na semestar u Španiju.
Ta verzija postoji. Zove se studentska mobilnost, ide preko fakulteta, i čini možda petinu onoga što program radi. Ako nisi upisan na fakultet, ako si diplomirao pre šest godina ili nikad nisi ni upisao, reći će ti da su vrata zatvorena.
Nisu. Slali smo ljude na Erasmus+ projekte koji su imali sedamnaest godina, koji su imali četrdeset četiri, koji su bili nezaposleni, koji nikada ranije nisu izašli iz zemlje. Nijedan od njih nije bio student.
Šta Erasmus+ zapravo pokriva
Program je podeljen na formate. Ovo su oni koji su bitni nekome ko ovo čita iz Srbije:
- Omladinske razmene — grupe mladih od 13 do 30 godina iz nekoliko zemalja provedu zajedno 5 do 21 dan radeći na jednoj temi. Nikakve kvalifikacije nisu potrebne.
- Trening kursevi — obično za omladinske radnike, trenere, volontere i ljude aktivne u nekoj organizaciji. Praktične veštine, od 2 dana do 2 meseca.
- Evropske snage solidarnosti — volontiranje u inostranstvu, od par nedelja do dvanaest meseci, za ljude od 18 do 30 godina.
- Mobilnost nastavnika i zaposlenih u školama — kursevi i posmatranje rada u drugoj zemlji, preko tvoje škole.
- Obrazovanje odraslih — za ljude koji rade sa odraslim polaznicima, ali i za same polaznike. Bez gornje granice godina.
- DiscoverEU — putne karte za osamnaestogodišnjake, dodeljuju se u krugovima na nivou cele Unije.
Različita imena, ista logika ispod. Organizacija napiše projekat, dobije grant, i grant plaća ljudima put i učenje.
Gde je tu Srbija
Srbija nije gost za ovim stolom. Od 2019. je zemlja pridružena programu, što po formulaciji same Evropske komisije znači da može „u potpunosti da učestvuje u svim aktivnostima". Ostale zemlje van EU u toj grupi su Severna Makedonija, Island, Lihtenštajn, Norveška i Turska.
Praktično, to znači da organizacija iz Srbije može da dobije sopstveni grant, da bude domaćin projekta ovde, ili da vodi partnerstvo. Ne samo da se prikači na tuđi.
Program u Srbiji sprovodi Fondacija Tempus, kao nacionalna agencija za obrazovanje, obuku, mlade i sport. Oni vode prijave, rokove i izveštavanje. Organizacije poput naše rade sa njima, učesnici gotovo nikad ne moraju.
Lanac, od Brisela do tebe
Ovaj deo vredi razumeti, jer objašnjava zašto ceo proces izgleda tako kako izgleda.
Evropska komisija postavlja budžet i pravila. Nacionalne agencije, ovde Fondacija Tempus, raspoređuju novac organizacijama u svojoj zemlji. Organizacije pišu projekte, budu odobrene ili odbijene, pa tek onda traže učesnike. Ti si na kraju tog lanca.
Zato kad vidiš otvoreni poziv na Instagramu sa rokom za jedanaest dana, taj poziv je poslednja karika. Neko je tu prijavu pisao osam meseci ranije i od proleća čeka odgovor. Žurba na kraju nije neorganizovanost. To je ono što kalendar radi svima.
Ko može da ide
Iskrena verzija:
| Format | Godine | Moraš li biti student? |
|---|---|---|
| Omladinska razmena | 13–30 | Ne |
| Trening kurs | 18+, obično bez gornje granice | Ne |
| Evropske snage solidarnosti | 18–30 (do 35 za humanitarni rad) | Ne |
| Mobilnost nastavnika | Bez ograničenja | Moraš raditi u školi |
| Obrazovanje odraslih | Bez ograničenja | Ne |
Vođe grupe na omladinskim razmenama moraju imati najmanje 18 godina. To je jedino tvrdo starosno pravilo na koje većina naiđe.
Koliko te košta
Manje nego što misliš, ali retko ništa. Grant pokriva put do fiksnog iznosa koji zavisi od udaljenosti, a organizacija domaćin pokriva hranu i smeštaj. Neke organizacije naplaćuju kotizaciju, neke ne.
Napisali smo ceo tekst o tome, jer je to najčešće pogrešno shvaćen deo programa: Da li je Erasmus+ besplatan?
Šta zaista dobiješ
Sertifikate, da. Youthpass na kraju omladinskog projekta, potvrdu o pohađanju sa treninga. To pomaže u biografiji.
Ali ono što ti ljudi ispričaju dve godine kasnije nikad nije sertifikat. Nego to što su otkrili da mogu osam dana zaredom da vode razgovor na engleskom. Ili to što su se vratili sa kontaktom u Portugalu koji ih je kasnije pozvao na nešto drugo. Ili, u nekoliko slučajeva, to što su se vratili i počeli sami da organizuju.
Kako doći do prvog projekta
- Prati organizacije koje šalju ljude iz Srbije. Naša je @oev.ngo.
- Pročitaj poziv kako treba: datume, godine, temu, šta kotizacija pokriva.
- Prijavi se pre roka, ne na sam rok. Selekcija često ide kako prijave stižu.
- Reci da temi koja ti zvuči dosadno. Upravljanje otpadom u Rumuniji se ispostavi kao devetoro ljudi kojima sad pišeš svake nedelje.
Ceo postupak je ovde: Kako se prijaviti na prvu omladinsku razmenu.
Još uvek nisi siguran koji format je za tebe?
Počni od teksta Omladinska razmena, trening kurs ili ESC — u čemu je razlika. To nas pitaju češće nego bilo šta drugo, a pogrešan izbor znači bačenu prijavu.
Open Educational Vibes je omladinska organizacija iz Niša. Koordiniramo i ugošćujemo Erasmus+ projekte i šaljemo učesnike u inostranstvo. Pitanja o bilo čemu sa ove strane: office@oev.rs.
Izvori: Erasmus+ zemlje učesnice · Evropski portal za mlade · Fondacija Tempus
